design: SpeciaL DesigN

kostur: ldesigns

Čula sam kočenje u blizini, okrenula glavu i ugledala Otonov auto. Skrenuli su u obližnju uličicu i ondje parkirali auto. Ubrzo sam začula ubrzane korake. Oton je prvi stigao do mene i sjeo na pod pored.
-Jesi ok?- pitao me.
-Ha?- zbunjeno sam se okrenula prema njemu. Do tad je i Sven već dotrčao.
-Razbit ću mu onu jebenu facu! On je, jel tak?- činio se ljut. Mislim da bih i ja trebala biti, ali nekako sam samo razočarana.
-Rekla sam mu da me ostavi na miru i ode u hotel.-, rekla sam odrješito.
-I on te ostavio? Mislim, poslušao te?- Oton je pogledao u Svena. Kimnula sam glavom.
-Kretenčina debilna.-, okrenuo se i prošao si prstima kroz kosu.
-Dobro, koji je njemu vrag? Kako te može ostavit na nepoznatom mjestu u nepoznatom gradu koji se slučajno nalazi u tebi totalno nepoznatoj državi?! Jel on uopće razmišlja?- Oton me pogladio po kosi.
-Da...ne znam.-, nerazumljivo sam odgovorila.
-Znaš što? Idemo odavde. Idemo u hotel, vodimo te doma.-, pomogli su mi da se ustanem.
-Zašto?- napokon sam shvatila što je Sven rekao.
-Gle, ja mu neću dopuštat da se igra s tobom. Idemo doma. Točka. Nema više priče.-, ušli smo u auto i vozili se do hotela u tišini. Barem sam mogla biti sama sa svojim mislima. Ubrzo smo se dovezli do hotela. Nismo ništa govorili, ali znala sam što se od mene očekuje da učinim.
-Tamara...-, Sven me pogledao i kad sam uzvratila pogled zašutio.
-Spakiraj se, mi te čekamo dolje.-, Oton je nastavio. Samo sam kimnula glavom i otišla gore u sobu. Odlučila sam ići stubama, do sad nisam ni razmišljala što ću reći. Čuj, Tom. Ja moram ići. mislila sam tako započeti, možda. Čujemo se? da, čujemo se malo sutra. Da kažem da će mi falit? i dalje sam razmišljala. Nisam našla riješenje. Tom, moram ić, umrla mi je... Daj, glupa si! korila sam samu sebe. Ubrzo sam već došla do hotelske sobe. Otključala sam vrata i ušla unutra. Sjedio je na krevetu i brzinski se ustao čim sam ušla u sobu.
-Tamara...
-Tom, gle.-, prekinula sam ga odmah u startu, -Nećemo cjepidlačit i analizirat. Ja idem. I dečki idu. Mi smo svoje ovdje obavili.-, zašutila sam i čekala ikakvu reakciju s njegove strane, ali ništa osim pognute glave nisam dobila. Morala sam nastaviti.
-Sve je ok. Ne moramo se više nikad srest, ne moramo se pozdravljat kad se vidimo, ne moraš se više praviti da te zanimam. Znala sam kakav si od početka, a svejedno sam se upustila u ovo. Bilo je glupo s moje strane. Al eto, završilo je kako je i počelo.-, prestala sam govoriti i počela se pakirati. Prošlo je nekih desetak minuta.
-Kako?- pitao je iznenadno.
-Što?- okrenula sam se prema njemu jer nisam shvatila.
-Kako... je završilo?- potpuno sam se spakirala i stavila torbu na rame.
-Neslavno.- odgovorila sam i napustila sobu. Dolje su me čekali dečki. Stavila sam torbu u prtljažnik, sjela u auto i krenuli smo doma. Nisam bila tužna iako sam očekivala da ću biti. Isto tako mi je jasno da sam popizdila gotovo bez razloga. U ovom trenutku se činilo uredu.

------------------------------------------------------------------------------------------------

Probudila sam se s prvim cvrkutom ptica kojie dolazio sa stabla hrasta koje se nalazilo u dvorištu naše kuće dvokatnice. Protegnula sam se u svom velikom krevetu na kojem sam podnosila isključivo bijele plahte i ustala se. Na sebi sam nosila samo majicu u kojoj sam spavala. Pogledala sam na mobitel koliko je sati, no za oko mi je zapela jedna pristigla poruka. Ma pogledat ću ju nakon što doručkujem i malo se razbudim. Ipak je tek pola sedam. Sišla sam u dnevni koji je bio spojen s kuhinjom i napravila si pahuljice s mlijekom. Bilo mi je hladno stajati na pločicama jer sam bosonoga hodala po kući. Produžila sam do dnevnog i sklupčala se na kauču umotavši noge u deku koja je tamo uvijek bila u slučaju da koji od buraza zaspe na njemu jer su to vrlo često radili. Upalila sam TV. Naravno, bio je okrenut na njemački RTL jer su burazi preko tog programa slušali njemački koji im je trebao za školu. Hvala Bogu, mene su starci upisali na francuski. Baš sam se spremala baciti program kad je žena rekla Tom Kaulitz von Tokio Hotel... Odlučila sam ipak malo pričekati i odložila daljinski upravljač na stol. Počeo je prilog. Na početku smo se pojavili nas dvoje na photoshootu, a nakon toga par snimki iz onog restorana u kojem smo bili kad smo se šetali gradom. Nakon toga su prikazali njega i on je govorio nešto, a ja nisam razumijela ni riječi, osim svog i njegovog imena. Uskoro je prilog završio, a ja pojma nisam imala o čemu je pričao. Zatim sam se sjetila da mi je došla poruka. Kako sam već sve pojela, produžila sam do kuhinje i stavila zdjelicu u sudoper. Zatim sam krenula prema spavaćoj. Tamo sam se oslonila na dovratnik i shvatila da sam propustila izlazak sunca. Šteta jer se odavde izvrsno vidi. Uzela sam mobitel u ruke i pogledala tko mi je to poslao poruku onako rano ujutro. Otvorila sam ju.

Hej, gledao sam izlazak sunca i mislio na tebe. Jutros sam se probudio i nije te bilo pored mene. Iskreno, počela me hvatati jeza. Je li ovo stvarno kraj ? Molim te, nazovi kad vidiš.

Tom. Na njega nisam baš mislila jutros. Više da mi se nametao. Ipak, odjednom sam imala potrebu nazvati ga, a kad nešto želim, onda to i napravim. Otišla sam u imenik, jer još uvijek ne znam njegov broj napamet, i nazvala ga.
-Ja?- javio se.
-Hej, ja sam.- tiho sam rekla.
-Hej.-, nastupio je prilično dug trenutak tišine. Pomislila sam kako trošim pare na ovo i nasmijala se. Ne preglasno, ali ipak jesam.
-Oh, smiješno ti je?- nije bio ozbiljan. Mogla sam zamisliti kako se smješka s druge strane.
-A malo.-, rekla sam nasmiješivši se. Moja je soba imala izlaz na terasu pa sam tamo krenula. Legla sam na ležaljku koja je tamo uvijek bila i pogledala prema velikom hrastu koji mi je sad stvarao hlad.
-Gledala sam jutros neki intervju na vašem RTL-u. Nisam ništ skužila osim toga da si ti pričao o meni. O čemu si govorio?- nasmiješila sam se.
-O tome kako si preljepa, kako si posebna, kako mi puno značiš, kako te želim zadržati zauvijek, kako si dobra prema meni, kako mi nedostaješ i kako te želim držati u naručju zauvijek. Koliko dugo sam čekao na tebe i kako si napokon došla. Kako me spašavaš i popravljaš...- zastao je. Nasmiješila sam se i stavila prst na usnu. Uslijedilo je još tišine.
-Jesi tu, Tamara?- pitao je.
-Jesam. Ovo je stvarno bilo lijepo.-, ugrizla sam se za usnicu. Nije ništa rekao.
-Nikad mi nisi pjevala.- rekao je odjednom.
-Jesam, kako nisam? Zar se ne sjećaš onog showa na kojem smo se upoznali?-
-Da, ali to nije bilo samo za mene. Pjevaj mi, molim te.-
-Dobro. Imaš neku želju?- nasmiješila sam se ponovno.
-Ne. Ti odaberi. Neku lijepu i polaganu, eto.-
-Ok.-, na tren sam razmišljala koju ću pjesmu odabrati, a onda sam se sjetila savršenog The Fray teksta.
-I see you there, don't know where you come from. Unaware of a stare from someone don't appear to care that I saw you, and I want you. What's your name? Cause I have to know it. You let me in and begin to show it. I'm terrified cause you're headed straight for it, might Get it. You're the song playin on background. All alone but you're turnin up now. And everyone is risin to meet ya, to greet you. Turn around and you're walkin toward me. I'm breakin down and you're breathin slowly. Say the word and I will be your man,
your man, say when...And my own two hands will comfort you tonight, tonight. Say when. And my own two arms
will carry you tonight, tonight.-, zastala sam tu.
-Pjevaj dalje.-, šapnuo je.
-Come across you're lost and broken. You're coming to, but you're slow and waking. You Start to shake, you still haven't spoken, what happened.They're comin back and you just don't know it and you wanna cry but there's nothin comin.They're gonna push until you give in, say when. Now we're here and it turns to chaos, hurricane comin all around us.They're gonna crack, don't you back from the window, you stay slow. It all began with the man and country. Every plan turns another century around again. And another nation fallen. Maybe god can be on both sides of the gun, never gone, understood why some of us never get it so good, so good. Some of this was here before us. All of this will go after us. It Never stops until we give in, give in, say when. And my own two hands
will comfort you tonight, tonight. Say when. And my own two arms will carry you tonight, tonight, say when.-
-Predivna je.- rekao je.
-Znam. The Fray. Sve su im pjesme predivne.-, odvratila sam.
-Kako se zove?-
-Say When.-, odgovorila sam.
-Koje su ti tri najdraže riječi?- pitao je odjednom.
-Tri najdraže riječi. Hmm... Piano, bajka i mjesečina. Nekako zvuče tako skladno i harmonično. Tebi?-
-Volim samo tebe. Oduvijek sam to želio čuti od nekoga. Fanice vrište volim te i sve to, ali nijedna nikad ne kaže volim samo tebe.-, zašutila sam.
-Volim te, Tamara. Nikad prije nešto ovakvo nisam osjećao i zato sam siguran da je ovo ljubav. Volim te. Volim sve što čini tebe, volim tvoje mane i vrline, volim svaki tvoj pokret. Volim te toliko da ne mogu disati kad si mi blizu, a kamoli kad nisi. Želim te držati u naručju zauvijek. Želim zatvoriti oči i jednostavno se pustiti.- rekao je.
-A ja te želim uhvatiti. Mislila sam da ti nije stalo.-
-Znam da sam se ponašao kao da nije jer se nisam mogao nositi sam sa sobom. Sad to mogu reći bez straha. Volim te. I trebam.-
-Tom, ja volim samo tebe. Nikog više, samo tebe...-

Dok smo se vozili nismo previše komunicirali. Pustila sam ga da vozi u miru. Nakon nekih pola sata vožnje zaustavili smo se pored jedne zgrade. Prvo sam samo sjedila, a on je prelazio rukama po volanu.
-Ok, to je to.-, rekao je napokon i izašao iz auta. Otvorio mi je vrata na drugoj strani i zaključao auto. Bolje sam promotrila zgradu. Nije to bilo ništa moderno, zapravo se gotovo urušavala. Nisam znala što ćemo na ovakvom mjestu. Pogotovo netko kao što je on. Zgrada čak nije niti bila oličena, prozori i vrata su bili drveni, a preko njih navučen najlon. Neko vrijeme sam samo začuđeno buljila u nju.
-Hoćemo ući ili ćeš tu ostati zauvijek?- pogledao me i primio za ruku.
-Ne znam...-, slegnula sam ramenima.
-Ajde.-, pozvao me i povukao za ruku. Polako smo se približavali vratima. Nekako sam se uplašila na ulazu i čini se da sam jače stisnula njegovu ruku. Nasmijao se.
-Daj, ne boj se, nije to ništa strašno.-, obgrlio me i ušli smo unutra. Unutrašnjost je bila još gora nego vanjština. Paučine i prašina posvuda, porazbijano staklo i godinama neprašeni tepisi.
-Tom, hoćeš me sad ubit?- pogledala sam ga.
-Ne!- nasmijao se, -Ne zajebavaj se na taj način jer nije smiješno.-, nasmijao se.
-Tko se zajebava? Ovo je kuća iz horor filmova, bokte!- stisla sam se uz njega.
-Je, šta nije kul?- pogledala sam ga kao da nije normalan.
-S kim se ja družim, da me mama vidi sad...-, odmahnula sam glavom.
-Ne brini, nećemo tu ostati.-, rekao je i povukao me prema stubištu. Počeli smo se uspinjati.
-NEĆEMO SE VALJDA TU?!?!- povisila sam ton, a on se užasno nasmijao pa smo morali stati da dođe do daha od smijeha.
-Daj šuti više. Nevjerojatne gluposti izvaljuješ!- oslanjao se na koljena, -Ajmo se samo popet do vrha!- nasmijao se još jednom i onda smo ponovno krenuli. Penjali smo se stvarno do vrha i završili na krovu peterokatnice.
-Ok, znala sam da si čudan i da imaš čudne fetiše, ali neću se s tobom na krovu zgrade, sorry, ali ne.-, podigla sam obje ruke.
-Dobro, šuti da ti prvo kažem zašto smo tu i što ja tu radim! I prestani više s perverzijama, to je previše i za mene! Čudakinjo!- povukao me za ruku prema nekakvom zidiću.
-Ti bi se jebao u paučini i onda sam ja čudna!- pogledala sam ga.
-NE! OVO MJESTO NEMA NIKAKVE VEZE SA SEKSOM, ŽENO! Smiri se više!- ponovno se zasmijao.
-Dobro, što ne kažeš odmah tako. Ja si razmišljam hoćeš me tu negdje silovat i ubit pa bacit dolje!- nagnula sam se malo preko ruba zgrade.
-A stvarno je visoko.-, rekla sam s jezom.
-Da, je, zato ako ne želiš da te gurnem dolje sjedi tu!- pokazao je prstom na neki zidić. Bez riječi sam sjela.
-Hoćeš me sad saslušati?- sjeo je pored mene i pogledao me. Klimnula sam glavom.
-Dobro. Evo, doveo sam te ovdje jer i sam tu često dolazim. Ovo je moje mjesto za razmišljanje.-, čim je to rekao digla sam se i počela se ispričavati.
-Sorry, e, nisam znala da je to tvoje mjesto. Uostalom, zašt mi to pokazuješ? Pa to je tvoja privatna stvar, čovječe...-, primio me za podlaktice i posjeo natrag na zidić pored sebe.
-Čuj, doveo sam te tu jer... Jer više ne želim razmišljati sam. Želim da ti razmišljaš sa mnom.-, nasmiješio mi se. Naslonila sam glavu na njegovu nadlakticu i zagrlila ga.
-Dobro, ajmo onda razmišljati.-, rekla sam.
-Ok...ajde.-, tiho i nježno je rekao, -Ali to će funkcionirati samo na jedan način. Moraš reći sve što ti je na umu, najiskrenije. Jer si sebi u mislima najiskrenija.-
-Dobro. Sve. I neke gluposti?- pogledala sam ga. Nasmijao se.
-Sve. Hoćemo onda razmišljati?- poljubio me u čelo jer sam u međuvremenu prebacila glavu na njegova prsa.
-Može. Evo, ja ću početi.-, nasmijala sam se i izvalila u njegovo krilo dignuvši noge na zidić. Prstima mi je prošao kroz kosu.
-Jesi znao da je naš vozač leptir?- pitala sam.
-Leptir? Nisam baš mislio da je leptir, ali moram priznat da sam pretpostavljao da ima neku kožnu bolest. Al opet...leptir?-začuđeno je podigao obrve.
-Da...Mislim, kaže da su slični leptirima, samo što njih dodir kao manje ozljeđuje. E, ostale su mu kraste od mog stiska jučer.-, protresla sam kosom kako bi mi se šiške opet poravnale.
-Imaš predivne oči.-, rekao mi je.
-Kakve to veze ima s našim vozačem?- nasmijala sam se.
-Nikakve. Razmišljamo, zar ne? E, pa dok razmišljaš glavom ti prođe puno različitih misli u isto vrijeme, a ova trenutačno prolazi mojom glavom. Imaš-predivne-oči.-, nasmiješio se i ponovno mi prstima prošao kroz kosu.
-Tebi-desno-oko-bježi.-, rekla sam na isti način kao i on.
-Ha?- pogledao me podigavši jednu obrvu.
-Da, bježi ti desno oko. Kad gledaš gore ili dolje.-, ponovila sam.
-Daj, to nema smisla.-, pomilovao me po obrazu.
-Ima, ima.-, pridigla sam se i sjela mu u krilo. Stavio je ruku na moja leđa. Još smo dugo "razmišljali" i govorili jedno drugomu prvo što bi nam palo na pamet. Promijenila sam razne poze. Pod dugo, mislim satima.
-Gle, sunce zalazi!- okrenula sam se prema horizontu.
-Ovo bi kao trebao biti neki romantični trenutak, ha?- pogledao me.
-Ne znam. Trebao bi, ali s obzirom na tebe, vjerojatno neće biti.-, rekla sam.
-Ok, čemu sad to?- okrenuo je očima.
-Pa, još uvijek smo totalno iskreni. Ja mislim da se ti bojiš romantičnih trenutaka. Mislim da se bojiš da će ti se to svidjeti i onda više nećeš biti "opak".-, zadnju sam riječ stavila pod navodnike.
-Ma šta? Ne...-, počeo je.
-Hej, još uvijek razmišljamo, dakle, iskreni smo!- nasmiješila sam se, a on je ponovno okrenuo očima.
-Onda? Upravu sam, jelda?- pogledala sam ga.
-Djelomično.-, slegnuo je ramenima.
-Hoćeš da ti pokažem da se nemaš čega bojati?- ugrizla sam se za donju usnicu.
-Ne znam baš...-, zvučao je stvarno nesigurno. Kleknula sam na zidić pored njega i poljubila ga. Zagrlila sam ga oko vrata. Odmakla sam se i pogledala ga.
-Dobro?- nasmijala sam se. Približio mi se i poljubio me.
-Je.-, približio mi se.
-A sad zatvori oči.-, primila sam ga za lice.
-Ali...obično ih ne zatvaram.-, pobunio se.
-Vjeruj mi. Zatvori oči.-, stavila sam mu ruku na oči.
-Tamara, ništa ne vidim, makni ruku.-, pokušao je maknuti moju ruku s očiju, ali nisam se dala. Poljubila sam ga. Zatim sam maknula ruku s njegovih očiju. Otvorila sam svoje na tren i vidjela da su njegove zatvorene. Htjela sam se odvojiti, ali primio me za vrat. Mislim da je počeo uživati u ovome. Onda se, odjednom, odvojio od mene i nakašljao.
-Khm..oprosti. Bolje da idemo. Već je kasno.-, ustao se i povukao me za ruku.
-Dobro, što ti je?- pogledala sam ga. Nisam se ni pomakla.
-Molim?- okrenuo se prema meni i zastao.
-Zašto se ne možeš opustiti? Skoro NIKAD se ne možeš opustiti kad smo sami. Niti kad smo u blizini drugih. Kao da si neki stroj! Zašto ne možeš uživati?- možda je ovo bilo previše iskrenosti.
-Tamara, svaki dan smo zajedno, zar to nije dovoljno?- e, ovo nije trebao reći!
-Dovoljno? Dovoljno? Ja ne želim da ti nešto radiš sa mnom jer moraš ili zato što osjećaš da imaš nekakvu obvezu prema meni! Želim da se zabavljamo i želim da se opustiš kad si sa mnom!- ustala sam se.
-E, pa to ti ne mogu dati...žao mi je.-, krenuo je stubama.
-Kako to misliš?- potrčala sam za njim.
-Ne mogu se opustiti kad sam s tobom.-, nije se niti okrenuo prema meni.
-Ako ćemo tako i ako ćeš ti uporno hodati linijom manjeg otpora, onda me fino odvezi u hotel. I više ne idem s tobom na nikakva mjesta. Nigdje više ne idem s tobom.-, okrenuo se prema meni.
-Dobro.-, ponovno je počeo silaziti niz stube.
-TOM! To je sve što ćeš reći? DOBRO?- i dalje nisam silazila.
-Da, to je sve što ću reći.-, ponovno se okrenuo prema meni na tren i nastavio silaziti. Pojurila sam za njim.
-Znaš, mi ćemo se gadno posvađat, gospon! I da mi nisi tako okretao leđa!- naglo se okrenuo prema meni pa sam se skoro zabila u njega.
-Daj se smiri, nisam ti ništa napravio.-, rekao je i nastavio se spuštati.
-Jel još uvijek razmišljamo i moramo biti iskreni?- pogledala sam ga tužno.
-Ne razmišljamo više, ali budi iskrena.-, popeo se dvije stube bliže.
-Povrijedio si me. Eto.-, prošla sam pored njega i sišla niz stube.
-Tamara, daj stani. Čekaj me.-, potrčao je za mnom.
-Znaš što? Ja ću pješke do hotela. Vidimo se tamo.-, okrenula sam se na kratko, a zatim izašla van iz zgrade.
-Tamara...jesi sigurna?- primio me za ruku. Kimnula sam glavom i pokunjeno se udaljila od njega. Stavila sam ruke u džepove i počela hodati. Okrenula sam se samo kako bih se uvjerila da je otišao. Nakon toga sam sjela na sred pločnika i izvadila mobitel. Neko vrijeme sam oklijevala, ali na kraju ipak utipkala Svenov broj. Zvonilo je dugo, mislila sam da se ni neće javiti.
-Molim?- čula sam njegov glas i više se nisam mogla suzdržati. Zaridala sam ravno u slušalicu.
-Sven, molim te dođi po mene!- rekla sam i obrisala suze.
-Odmah, mala! Gdje si?- pitao me.
-Ne znam točno. Čekaj tren.-, poklopila sam mobitel u majicu i pogledala oko sebe ne bih li našla neki znak ili nešto slično. Vidjela sam naziv ulice i rekla mu, to jest slovkala mu.
-Dobro, potražit ću u planu grada, Oton i ja dolazimo odmah.-, rekao je.
-Dobro, samo se požurite.-, ponovno sam zajecala.
-Što radiš uopće tamo? Znaš šta? Nema veze, ispričat ćeš mi kad dođemo. Samo se drži.-, poklopio je.

Okrenula sam se prema toj osobi. Stvar je bila u tome što sam slušala glazbu uistinu glasno i stvarno nisam očekivala ovako nešto. Udarila sam glavom o zid iza sebe.
-Au...-, privukla sam koljena sebi i primila se za glavu jednom rukom, a drugom izvadila jednu slušalicu iz uha.
-Jao, sorry, nisam te htio uplašiti!- kleknuo je pored mene i pogledao prema mojoj glavi.
-Ma sve oke, Bill.-, izvadila sam i drugu slušalicu iz uha, -Što je?- pogledala sam ga.
-Jesi jako pukla. U jebote!- uzviknuo je.
-Šta? Jel pukla?- uspaničila sam se.
-Ma neee...pauk ti je iznad glave.-, nasmijala sam se, a on je čvrknuo pauka u grmlje.
-Daj, već sam mislila da mi je pukla glava.-, stavila sam glavu na koljena i nasmijala se još jače.
-Ma kakva glava.-, nasmijao se. Nakon toga smo oboje počeli samo kimati glavo. uvukla se neka čudna tišina.
-Trebao si me?- nasmiješila sam se.
-Da. Nekako si mi čudna cijeli dan. Je li sve u redu?- pitao me obzirno. Okrenula sam očima.
-On te poslao, zar ne? Fakat si mogao malo bolje odglumit.-, nasmijala sam se i naslonila glavu na zid.
-Nije, što ti je.-, pogledao me nekako čudno.
-Daj...Glup si.-, nasmijala sam se.
-Dobro, možda mi je rekao samo da si čudna i ja došao provjerit.-, slegnuo je ramenima.
-A možda ti je rekao gdje sam, što radim, što me trebaš pitati i da mu nakon toga preneseš cijeli razgovor. Koji je točan odgovor?- zabuljila sam se u njega.
-Naravno da je...-, zastao je i pogledao u pod, -Ovo drugo...-, okrenuo je očima.
-Super. Prenesi mu, slobodno, da ne namjeravam razgovarati s njim. Točka. Papa.-, ustala sam se i otišla bez okretanja. Bill je svoje obavio, a ja sam i dalje kao ljuta. UBILA bih da mogu vidjeti Tomovu facu kad ovo čuje. Nasmijala sam se zlobno samoj sebi i istrčkarala iz hotela. Tamo sam naletila na našeg vozača koji je upravo glancao našu limuzinu.
-Dobar dan, Peter.-, pozdravila sam i doskakutala do njega.
-Oh, dobar dan, gospođice.-, nasmiješio se. Pružila sam mu ruku. Nosio je rukavice. Ponovno ih nije svukao kad je prihvatio moju ruku.
-Moram vas pitati nešto, ne znam, malo mi je neugodno, ali opet...-, počela sam i pogledala u njegove oči. Totalno sam zblokirala.
-Zašto ne skidam rukavice?- nasmiješio se toplo i nježno. Sramežljivo sam kimnula glavom. Duboko je udahnuo.
-Mislim, ne morate mi reći ako vam je baš problem...jel.-, slegnula sam ramenima.
-Ma ne, sve je u redu...samo...Teško je objasniti, znate. Evo, pokušat ću. Vidite, postoje ljudi koji...kako da vam kažem...Koje ozlijeđuje dodir nekog drugog tijela. Ja sam jedan od tih. Da ne nosim rukavice, ruke bi mi vjerojatno već osahle. S obzirom da sam vozač, rukujem se sa svima, stalno dodirujem volan, mijenjač i tako dalje.-, rekao je gledajući u ruke.
-Vi...Vi ste leptir.-, pogledala sam ga. Ovo je bio šok.
-Da...Ali ne. Vidite, nisam toliko osjetljiv. No slični smo njima.-, nasmiješio se, -Ali nemojte dopustiti da to promijeni naš odnos ili vaše mišljenje o meni.-, svukao je rukavicu.
-Ne...samo sam iznenađena, to je sve.-, rekla sam i pogledala njegovu ruku.
-Što je to?- pitala sam kad sam vidjela veliko crveno i krastavo područje između palca i kažiprsta.
-To je od vašeg stiska jučer.-, nasmijao se.
-Jao! Nisam znala, oprostite, molim vas!- stavila sam ruku na usta.
-Ma ne brinite ništa, sve je u redu.-, nasmijao se i ponovno navukao rukavicu. Pričali smo još neko vrijeme, a zatim sam otišla natrag u sobu. Veselo sam otključala vrata, a zatim vidjela Tomovu pokvarenu facu. Nestao mi je smiješak s lica. Bila sam tako ljuta na njega i nisam namjeravala ničim pokazati da on ima ikakav utjecaj na mene.
-Vidio sam te.-, rekao je kad sam zatvorila vrata.
-I ja sam tebe vidjela. Nažalost.-, stisla sam oči i sarkastično rekla.
-Oho, napredujemo. Imaš aferu s našim šoferom?!- viknuo je na mene.
-Aferu? AFERU? Konju, imam i djecu s njim!- i ja sam viknula na njega.
-Ne zajebavaj se, ovo je ozbiljno.-, zaprijetio mi je prstom.
-Oprosti, ali ovo nije ozbiljno. Ti moraš naučiti kontrolirati tu svoju ljubomoru.-, pokušala sam proći pored njega, ali uhvatio me za nadlakticu, prilično snažno.
-Što imaš s vozačem?- pitao me kroz zube.
-Prva stvar, pusti me jer se neću suspregnuti, pljunut ću ti u facu!- pustio me nakon par trenutaka, -Druga stvar, NEMAM ništa s vozačem. I odjebi više.-, produžila sam do prozora.
-Da odjebem? Da odjebem? Nitko meni ne govori da odjebem, znaš ti tko sam ja?- prišao mi je s leđa i ponovno me povukao te okrenuo prema sebi.
-Znam, na žalost. Ti si uomraženi gad. Pogledaj se. Vidi što su ti novac i slava učinili. Ponašaš se kao maloumni kreten.-, otresla sam rukom.
-Lijepe uvrede bacaš! Što si onda ti? Kurvo!- pokazao je na mene.
-Znaš šta? Odjebi odavde. ODBIJAM biti u istoj sobi s tobom.-, rekla sam i krenula prema vratima.
-Odbijam i ja biti u istoj s tobom.-, krenuo je zamnom.
-Pa dobro.-, otvorila sam ormar i počela bacati njegove stvari van. Nakon par majica izbacila sam i torbu.
-Evo, da ide brže, ja ću bacati, a ti trpaj.-, sarkastično sam mu se nasmiješila i nastavila bacati njegove stvari van iz ormara.
-U tome smo se uvijek izvrsno slagali.-, rekao je. Nisam sigurna što je učinio sa svojom odjećom. netko nam je pokucao na vrata.
-ŠTA JE?- oboje smo viknuli.
-Sorry, nisam znao da ste toliko nabrijani.-, Gustav, koji je tek ušao u sobu činio se zaprepašten prizorom.
-Šta radite to?- pogledao je u svu odjeću na podu.
-Selimo Toma.-, rekla sam, a zatim se okrenula po sobi i vidjela svoju odjeću na podu.
-Ne, selimo Tamaru.-, nastavio je bacati moje stvari van.
-HEJ!- viknula sam.
-E, ako ti bacaš moje stvari, bacam i ja tvoje.-, prekrižio je ruke na prsima. Pogledala sam ga poluotvorenih usta.
-Vi imate ozbiljne probleme.-, rekao je Gustav i napustio sobu zatvorivši vrata.
-Vidiš? Sad ljudi misle da imamo probleme.-, pokazao je rukom na vrata.
-MI IMAMO probleme!- unijela sam mu se u facu.
-Ne, samo tvoje kurvanje uokolo.-, ošamarila sam ga na ovo.
-Nitko me neće nazivati kurvom, a ti pogotovo.-, prstom sam mu zaprijetila.
-Hoćeš se tuć?- zgrabio me za nadlaktice i praktički bacio na krevet. Tu mi je srce preskočilo par otkucaja. Mislila sam da će me istući. Kleknuo je iznad mene na krevet i poljubio me. Počeo je jezikom masirati moj i uvukao ruke pod moju majicu. Blago sam raširila noge i zastenjala. Primio me za leđa i povukao u sjedeći položaj. Oboje smo sjeli, ali smo se nastavili ljubiti. Sjela sam na njega i lagano ga pogurala prema krevetu. Legao je, a ja sam skinula majicu. Zatim sam ga ponovno poljubila, a on je skinuo svoju majicu. Primio me za stražnjicu i ponovno posjeo na sebe, a ja sam počela rukom prelaziti po njegovom trupu sve dok nisam došla do hlača. Otkopčala sam ih i ponovno legla na njega. Okrenuo nas je i sada je bio na vrhu. Svukao mi je hlače. Ubrzo sam osjetila njegove ruke u gaćicama. Onda mi je došlo iz dupeta u mozak da bismo se trebali krviti, a ne razmjenjivati nikakve nježnosti. Stala sam poguravši ga u prsa. Oboje smo teško disali.
-Što radiš?- pitala sam kad sam došla do daha.
-Pokazujem ti da mi je stalo.-, pogledao me u oči i prošao mi prstima kroz kosu.
-Stalo ti je?- primila sam ga za ramena.
-Stalo mi je.-, nasmiješio se i poljubio me u čelo. Zatim mi se ponovno zagledao u oči. Zatvorio je oči i počeo mi se približavati. I ja sam zatvorila svoje i usnama tražila njegove. Prislonio je svoje na moje i primio me rukama za lice. Zagrlila sam ga oko vrata. Dugo smo se ljubili. Onda se odmaknuo od mene i zakopčao hlače. I ja sam se obukla.
-Ovaj...ako baš hoćeš, ja ću otići, jel. Ne moraš ti. I pomoći ću ti...s odjećom...jel.-, nakašljao se i ustao.
-Ne! Mislim...meni je sasvim okej da ostaneš...Mislim, ako želiš ostati.-, sramežljivo sam se nasmiješila i pogledala u pod.
-Sigurno? Nećeš me šamarat?- nasmijao se. Ustala sam se i prišla mu.
-Neću. Ako ostaneš. Al ako odeš, onda bih mogla.-, nasmijala sam se. Zagrlio me.
-Onda ću ostati.-, ful me stisnuo uz sebe.
-Žao mi je što sam se onako ponašala i što sam pizdila na tebe.-, rekla sam i naslonila glavu na njegova prsa.
-Sve je ok. Ali ne razumijem zašto!- razdvojili smo se i pogledali.
-Zato što...Zato što si pogazio riječ.-, odmakla sam se i približila prozoru.
-Kako to misliš?- vidjela sam u odrazu da se nije pomaknuo.
-Sjećaš se kad smo razgovarali na setu prije par dana i jasno sam ti rekla da se ne vežeš za mene ako me misliš doživljavati kao sve svoje ostale cure i ti si praktički obećao da nećeš? E, pa prekršio si to obećanje nakon samo par dana i ja sam počela razmišljati...znaš...što ako... Što ako ti nisi mislio ozbiljno otpočetka?- počela sam gristi nokat i pogledala prema njemu.
-Hej, odmah se otarasi tog mišljenja.-, prišao mi je i zagrlio s boka.
-Ne znam baš...-, pogledala sam kroz prozor.
-Ja i dalje ne razumijem što sam to učinio da si ti zaključila...Ne razumijem.-, poljubio me u kosu.
-Sjećaš se pitanja o Cometu?- ponovno sam pogledala u njega. Kimnuo je.
-A sjećaš se svog odgovora?- nisam micala pogled. Blago je otvorio usta i smrknuo se. Po njegovoj reakciji mislim da je shvatio zašto sam zapravo bila ljuta. Ili kakva sam već bila.
-Aha...Sad je vrijeme za objašnjavanje, jel?- nasmiješio se.
-A ne znam.-, slegnula sam ramenima.
-Dođi, objasnit ću ti sve. Ali ne tu. Idemo van. Pokazat ću ti nešto.-, rekao je, povukao me za ruku i izveo iz sobe.

-Samo preskoči to i čitaj dalje!- rekao je nekako čudno.
-Uhm...dobro, recimo da piše da ja zabijam.-, nasmijala sam se i činilo mi se da ga je to malo opustilo. A onda je uslijedilo još jedno iznenađenje.
-VRTI TAMARU OKO MALOG PRSTA???- ponovno sam se začudila i pogledala ga prezirno.
-Ma to je neka...-, počeo se pravdati.
-ONA MU, u zagradi DOSLOVNO, PADA NA KOLJENA???- ponovno sam ga pogledala.
-Hahahaha, a moraš priznat da je ova bila...-, počeo se smijati, ali kad je vidio da meni nije smiješno odmah je prestao, -...dobra, jel.-, pročistio je grlo i povukao ovratnik majice.
-PONOVNO NJEGOVI STARI TRIKOVI???- i dalje sam čitala članak.
-Daj mi to.-, rekao je i praktički mi istrgnuo novine iz ruke. Otvorio je prozor i kratkim pokretom ruke ih bacio van iz auta.
-Riješeno.-, zatvorio je prozor.
-MOLIM??? To je tebi riješeno??- odmakla sam se najviše što sam mogla. Primio me za ruku.
-Mišiću...-, približio mi se.
-Ništa ti meni nemoj...mišiću...ili šta si već reko.-, otresla sam glavom prekinuvši ga.
-Ali mišu...-, opet je počeo.
-Daj, kuš!- ušutkala sam ga.
-Ok, hoćeš radit drame u miru?- sarkastično je rekao i prekrižio ruke na prsima.
-Da! Želim radit drame, a trebao bi i ti sad kad smo pročitali kakve su ogavne stvari o meni napisali.-, odgovorila sam mu brzo i pogledala ispred sebe. Crno staklo ispred nas se spustilo i napokon smo vidjeli vozača.
-Stići ćemo za par minuta.-, rekla nam je osoba crne kose s crnom kapom na glavi. Pogledao me u retrovizoru. Oči su mu bile tako prodorno plave, a lice prošarano rupicama. Blago se nasmiješio.
-Znaš što još ne razumijem?- govorila sam Tomu, a buljila sam u oči našeg vozača. Naposljetku sam se prenula i okrenula prema njemu. Kimnuo je glavom.
-Tebi je sve ovo zabavno, ti ovo uopće ne smatraš ozbiljnim.-, stisla sam oči, a opet zamjetila kako nas vozač gleda.
-Nije istina, smatram ja ovo ozbiljnim, ali ne ide mi u glavu ZAŠTO ti praviš toliku frku oko toga?- naslonio se.
-Zašto pravim toliku frku? Pa zato što su me toliko ocrnili da bi i tebi trebalo biti neugodno što me uopće poznaješ.-, rekla sam.
-Gospođica ima pravo.-, vozač se uključio.
-Stari, ti si frajer. Na čijoj si ti strani???- Tom ga je pogledao.
-Pusti ga, nema on veze s ovim. Hvala.-, rekla sam.
-Ionako mi se vi više sviđate.-, nasmiješio mi se pogledavši u retrovizor. Tom je okrenuo očima.
-Ok, ajmo sad svi prestat djetinjasti. A ti digni to staklo, E!- Tom je pogledao prema vozačui naglasio ono "E". Naš vozač je podigao staklo i nestao iza svojih čudesnih plavih očiju. Sada smo ponovno vidjeli samo crnu siluetu.
-Jel sad možemo racionalno razgovarat?- podigao je jednu obrvu.
-Hah...pazi ti njega s tom spikom: "Jel možemo sad racionalno razgovarat.", možemo, dragi, zašto ne bismo mogli. JEBEM TI MATER!- auto je baš u tom trenutku stao i ja sam izjurila van. Nisam pričekala čak ni da mi otvore vrata.
-Tamara, čekaj, ne budi glupa!- i on je izašao gurnuvši vozača u stranu.
-Ti si za sve kriv, E!- ponovno ona ista fora sa "E".
-Naravno, okrivi njega.-, išla sam ravno naprijed i gledala samo ravno.
-Tamara, daj stani, jebote, ne možemo doć posvađani.-, rekao je i potrčao za mnom.
-Mi ni nismo zajedno, barem oni ne znaju da jesmo.-, rekla sam okrenuvši se prema njemu.
-Aj smiri se, raspravit ćemo u hotelu.-, rekao je i povukao me za ruku.
-A neću tako, onda ću zaboravit sve što sam ti htjela sad sasut u facu!- pobunila sam se dok me vukao za sobom za lakat. Neću pobjeći nikamo, frajeru!
-Pa to je i ideja.-, nasmijao se i bez pardona me poljubio.
-Sjećaš se onog dijela: "Ovi ne znaju za nas"?- pitala sam unosivši mu se u facu.
-Ne bitan dio.-, otrljao je svoj nos o moj i zatim ponovno prislonio svoje usne na moje.
-Oh, stigli ste, baš mi je...-, netko je počeo govoriti, a onda vidio prizor, -...drago.-, tiho se nakašljala. Tom je samo stavio ruku ispred i mahnuo. Zatim me primio i podigao u zrak. Nasmijala sam se i primila ga za lice. Zatim me spustio i primio za ruku.
-Ok..uhm...ovo niste vidjeli, a sad idemo se upoznat onako kako je to trebalo izgledati.-, rekla sam i naslonila se na njega.
-Može. Ja sam Lara i odvest ću vas do Collien koja će vas intervjuirati.-, rekla nam je, no Tom ju je prekinuo.
-ONA? Ona? A faaak!- okrenuo se za 365 stupnjeva. Potapšala sam ga po leđima i nasmiješila se Lari.
-Sve pet, nema frke. Uhm, može, vodi nas!- nasmijala sam se i povukla Toma za rukav. Krenuli smo unutra i uskoro smo već sjedili na kauču i bivali rešetani Collieninim tupavim, smiješnim i nevjerojatno neodgovorljivim pitanjima. Bruka, u svakom slučaju. Nakon tog intervjua vratili smo se u hotel. Mučilo me jedno pitanje koje nam je postavila. Vozili smo se u autu, a ja sam cijelo vrijeme razmišljala samo o tome.
-Što ti je, malena?- pogledao me i primio za bradu.
-Ništa, što bi mi bilo. I fakat moraš prestat s tim nadimcima.-, nasmijala sam se.
-Kako ništa? Pa vidim te.-, približio mi se i provukao ruku iza mojih leđa.
-Ma...samo razmišljam o onom pitanju...-, nisam dovršila.
-Onom o Cometu?- pitao me.
-Da. Ma bezveze.-, nasmiješila sam se.
-Je.-, odvratio je. Stigli smo pred hotel i on je izašao van, no ja sam ostala sjediti unutra.
-Ideš?- nagnuo se nad vrata.
-Ma...eto me gore za tren.-, rekla sam, a on je napravio neku čudnu facu i zatvorio vrata. Staklo ispred mene se spustilo.
-Trebate nekoga za razgovor?- ponovno sam vidjela one blistave plave oči u retrovizoru. Činilo se da je gledao ravno kroz mene, ravno u moju dušu i mogao vidjeti sve moje osjećaje i sumnje samo jednim svojim božanskim pogledom. Čovječe, lik ima nevjerojatne oči. Efekt je, na žalost, bio obostran. Rupice na njegovom licu i njegove jamice na obrazima pokazivale su da je, iako mlad, proživio svakakva razočaranja. To ga je vjerojatno i činilo toliko čistim i nevjerojatnim. Upravo ta ranjivost. Zahvaljujući njoj mogao je prepoznati i druge ranjive, baš kao što je i sam bio. A sada je vozač jedne upravo takve, ranjive i usamljene, djevojke koja nema s kime podijeliti tu sumnju.
-Godilo bi mi, gospodine.-, blago sam se nasmiješila, a on se okrenuo prema meni.
-Molim vas, Peter.-, nasmiješio se raširivši usne.
-Tamara, drago mi je.-, pružila sam mu ruku i on ju je prihvatio ne svukavši rukavicu. Nisam znala zašto.
-Recite mi, što vas muči?- glas mu je bio tako blag i mio. Poželjela sam ga za vječnog prijatelja.
-Znate, sad kad ste nas odvezli na intervju, bilo je postavljeno jedno pitanje. Glasilo je ovako: "Sad za Comet imate sigurnu pratnju, zar ne? Čuli smo i da će Alternativa nastupati!" Ja sam na to samo kimnula glavom, ali on je rekao: "Ah, čujte, nikad se ne zna."-, tu sam zastala na tren, -Mislim da sam nešto krivo iz toga shvatila.-, stisla sam oči i iskreno mu se povjerila.
-Aha. To je, dakle, problem. A gledajte...-, okrenuo se još više prema meni, -Nikada nećete saznati što je on mislio pod time ako ga ne pitate.-, to je bilo ono što nisam željela čuti, a u njegovim očima vidjela sam da je htio reći nešto drugo, ili možda nešto više, no to vjerojatno smatrao neprikladnim.
-Ali...Ja se bojim da ne želim znati što je on pod time mislio. Bojim se da me...ne zanima. Da nisam toliko zainteresirana za cijelu vezu i da... Da me jednostavno to ne dira.-, osjećala sam se grozno kad sam to rekla, no njegovim licem nije prošla hladna sjena ili njegov topao smiješak dobio novo, mučno značenje. Činilo se kao da je upravo to očekivao čuti.
-Radi se o tome, je li, koliko je vama stalo. Ili koliko dugo ga poznajete. A s obzirom na vašu vezu, mislim da je sasvim u redu da se tako osjećate.-, kimnuo je glavom.
-Kako vi znate našu vezu?- nasmijala sam se.
-Čitam i ja, gospođice draga, tabloide.-, i on se nasmijao, okrenuo naprijed te nestao iza stakla. Zatim je izašao van i meni otvorio vrata. Zahvalila sam, pozdravila se i otišla gore u hotel. Osjećala sam se mnogo bolje nego putem. To je mogla pokvariti samo jedna osoba, a nalazila se u mojoj sobi. Divno. Otvorila sam vrata. Gledao je TV.
-Ti si kao onaj pas...-, počeo je.
-A?- pogledala sam ga.
-Ma znaš, ima cijeli film o njemu! Onaj što pobjegne od kuće, pa se vrati, no! Kak se zove?- zatvorio je oči pokušavavši se sjetiti.
-Uhm...Lessie?- čudno sam ga pogledala.
-Da, upravo on!- nasmijao se i pozvao me rukom na krevet, ali umjesto toga sam otišla u kupaonu umiti se. Ostala sam u kupaonici sve dok nisam čula da se vrata otvaraju i zatvaraju. Zatim sam izašla van.
-Ok, sad mi reci koji se kurac događa.-, prekrižio je ruke na prsima stojeći ravno ispred mene. Mislila sam da je izašao, ali sad ću mu čini se morati sve pojašnjavati!
-Maa...-, produžila sam do kreveta i legla licem na pokrivač.
-Ne jebi. Šta ti je cijelo vrijeme od jebenog intervjua?- činio se vrlo bijesan dok je tako stajao iznad mene, nisam vidjela, ali zamišljala sam da je. Pogledala sam prema prozoru i vidjela njegov odraz.
-Ništa.-, odvratila sam tiho.
-Da, lakše je to reći našem šoferu nego meni, jel tako? Jel u tome problem?- povisivao je ton, -Misliš da sam ja neka budala? Ha? To misliš?- vidjela sam odraz. Izgledao je ljuto, bijesno, zbunjeno... Mješavina loših emocija, u svakom slučaju.
-Ne mislim da si budala, baš suprotno. Čini mi se da sam ja budala.-, ustala sam se i prošla pored njega.
-Tamara, šta bi to trebalo značit. Stani! TAMARA!- zalupila sam vratima, nije me bilo briga. Otišla sam na jednu od terasa, sklupčala se između zida i ograde te nabila muziku do daske. Ne znam zašto, ali baš mi se slušao Versaemerge. Nabila sam si Past Praying For i zatvorila oči. Zatim sam osjetila kako me netko cimnuo za rame...

-Ček...Mi smo u istoj sobi?- Tom je pogledao onog čovjeka sa špičastim cipelama podrugljivo.
-Da. Po fotkama vidim da vam to neće biti problem.-, bezobrazno mu je odvratio.
-Nije to, nego se samo čudim kako se nema novca za dvije sobe. Šta ćete s ostatkom ekipe, ha? I oni će dijeliti sobe?- završio je s podsmijehom.
-Ne, oni imaju odvojene sobe.-, čovjek je odvratio.
-Aha. A mi smo kao posebni, jel?- pitala sam.
-Ne, vi ste razlog zbog kojeg smo svi tu.-, odvratio mi je nekako bijesno, kao da smo mu predstavljali neki problem.
-Dobro, kak to razgovaraš s njom?- Tom se malo odmakao i pogledao ga onim pogledom Zartenijenimalosram?.
-Tom...-, počela sam.
-Ne, neću mu pustiti da tako priča s tobom. Ispričaj se dami.-, prekinuo me. Nisam bila sigurna je li Tom ozbiljan ili samo želi podjebavati špičastog. Sramežljivo sam pogledala u tlo.
-Evo, ispričavam se, gospođice.-, rekao mi je i blago se naklonio.
-Dobro, sad kad svi znam gdje nam je mjesto...-, Tom je počeo.
-TOM!- prekinula sam ga, -Što ti je?- protisnula sam kroz zube. No on, kao da me nije ni čuo, odmahnuo je glavom.
-Da...Upute imate, budite ispred za nekih pola sata. Možete se sada vratiti svojim prijateljima.-, nasmješio mi se špičasti i velikim koracima nestao iz vidokruga.
-Jel ovo stvarno bilo potrebno?- pitala sam. Cijela situacija je bila užasno neugodna.
-Da, bilo je. Ajde, idemo natrag do naših.-, nasmješio mi se i obuhvatio oko struka.
-I moraš isto tako prestat s tim izljevima nježnosti, mi nismo par.-, rekla sam kad smo počeli hodati.
-Nismo još.-, nasmijao se i poljubio me u obraz.
-Zašto si toliko zagrijan za mene? Pa ja sam samo obična cura. Takvih imaš na tisuće.-, okrenula sam očima.
-Tko je rekao da si ti obična? Ti imaš ono nešto...-, namignuo mi je.
-Je, moš mislit.-, pogledala sam u stranu.
-Hej.-, stao je i okrenuo se prema meni, -Čemu takvo kiselo lice?- nasmješio mi se.
-Ovo je sve tako čudno!- rekla sam.
-Nije uopće. Samo se opusti.-, nasmijao se i nastavio hodati.
-Ti si čudak.-, rekla sam mu odjednom.
-Neee, nikako! Ja?- pogledao me smijući se. Nasmijala sam se i nastavila hodati gledajući ravno.
-Još ne kužim što hoćeš od mene.-, rekla sam otresajući glavom.
-Možda mi se sviđaš.-, rekao je.
-A možda ti želiš još jedan veliki novinski naslov.-, pogledala sam u stranu.
-Molim?- nekako iznenađeno je rekao. Ponovno smo stali.
-Možda ti želiš od mene napraviti još jedan trofej. Jer, ako je to sve što želiš, stvarno se ne bismo trebali petljati. Ja nisam kao druge i za tobom ne namjeravam patiti. Ako je to ono što želiš, dakle, kad te pitaju što je bilo između nas...ako namjeravaš reći da sam ja simpatična, ali ništa nije bilo, onda možeš odmah otići.-, zbunjeno me gledao, -Ja nisam trofej. Ja nisam slika na zidu. Žao mi je, ali ako je to ono što očekuješ da ću biti možda bi bilo bolje da nas poštediš truda i odmah odustaneš.-, nastavila sam dalje hodati sama. Sad sam mu rekla što zapravo mislim o njemu i o svemu ovome. Odvojeno smo došli do ostalih. Sjela sam na kauč pored Otona i praktički prešutila cijeli razgovor. Ni Tom nije puno pričao. Uskoro je bilo vrijeme za polazak. Svi smo izašli van i čekali automobile.
-Sam da nije opet ona mafijaška limuzina.-, rekao je Jura pa smo se nasmijali. Uskoro su pred nas stale dvije limuzine. Mi smo ušli u jednu, a oni u drugu. Dovezla nas je pred neki hotel. Svi smo izašli van, pokupili naše torbe i krenuli u svoje sobe. I oni su učinili isto. Moja je soba bila na trećem katu. Ušla sam u hodnik i izvukla karticu iz džepa. Provukla sam ju i ušla u sobu. Bila je to prozračna soba žućkastih zidova. Odložila sam kovčeg pored kreveta i začula zatvaranje vrata iza sebe. Okrenula sam se, a Tom je stavio kovčeg pored mog.
-Ok, imamo problem.-, nasmješio se.
-Da?- začudila sam se.
-Kao što vidiš, jedan krevet, nas dvoje.-, počešao se po glavi.
-Aha, veliki problem. Ti i ja inače nikad nismo dijelili krevet.-, sarkastično sam rekla i sjela na krevet.
-Ne kažem da nismo, ali sudeći po danas... Ne znam što da mislim više.-, sjeo je pored mene.
-Oh, odustaješ?- pogledala sam ga.
-Ha? Pa da završiš sa šnajdericom? Nikad.-, obgrlio me, a ja sam naslonila glavu na njegovo rame.
-Stvarno sam to mislila, samo da znaš. Ne želim biti samo....priča.-, pogledala sam ga.
-Tebi samo treba malo nježnosti. Kao i meni.-, osmjehnuo mi se i legao. Legla sam pored i gledala u strop.
-Al dok ne dođemo do tamo...Što kažeš na to da se sad životinjski pojebemo?- nasmijala sam se i pogledala ga.
-Ti mora da se šališ.-, stavila sam ruke na lice.
-Baš naprotiv.-, nasmijao se i zagrlio me te privukao sebi. Maknula sam ruke s lica. Poljubio me, a zatim pogledao. Osmjehnula sam se, lagano podigla i primila ga za glavu. Privukla sam sebi i poljubila ga. Zatim je sjeo, a ja sam mu sjela u krilo. Osmjehnuo se i zaključao ruke oko mojih leđa. Poljubila sam ga u obraz, a zatim se počela spuštati sve do njegovog vrata.
-Mmm...to je dobro.-, rekao je i zavukao ruke pod moju majicu. Nasmješila sam se i gurnula ga na krevet. Svukao mi je majicu i počeo raditi na kopči grudnjaka. Uvukla sam ruku pod njegovu majicu i počela mu dodirivati prsa. Sve više smo se međusobno palili, a onda je netko pokucao na vrata.
-Bogdaj, otvaraj!- Juraj je viknuo.
-Daj ti.-, šapnula sam, -Idem se u kupaonu barem malo sredit.-, rekla sam i zgrabila svoju majicu, -A ti povuci majicu prema dolje jer imaš problemčić.-, šapnula sam pokazavši prstom.
-Ništa ne brini, za to i služe široke majice.-, nasmješio se. Otišla sam u kupaonicu, a on je otvorio vrata. Čula sam razgovor iz kupaonice. Nitko ništa nije posumnjao. Izašla sam van i kad su me pitali zašto se skrivam, rekla sam kako sam otišla odložiti stvari u kupaonicu i umiti se te skinuti svu onu šminku od danas. Neko vrijeme smo razgovarali, onako svi zajedno. U sobi nas je bilo fakat puno. Bilo nas je devetero. Trebalo mi je malo zraka.
-Dečki, idem ja malo na zrak. A usput ću i vidjeti gdje su nas to dofurali.-, nasmješila sam se i izašla van iz sobe. Polako sam se kretala hodnikom. Čula sam kako je netko izašao iz neke sobe, ali nisam se htjela okretati nego sam nastavila svojim putem.
-Hej, Tamara, stani na trenutak.-, netko je viknuo. Okrenula sam se. Bill je dotrčkarao do mene.
-Moramo razgovarati o nečemu, prilično je ozbiljno.-, rekao mi je i povukao me za ruku do lifta.

Poljubac je bio vrlo kratak. Kao da je to učinio jer mu je trebalo samo dotaknuti me ili nešto kako bi mogao ponovno bez mene. Kao da sam droga. Otvorivši oči prislonio je čelo na moje. Ostali smo u tom položaju sve dok nismo čuli okidač fotoaparata.
-Oprostite, morao sam ovo snimiti.-, nasmješio se. Tom se nasmijao, digao se i povukao i mene sa sobom. Pogledao me na tren, mislila sam da će mi nešto reći, no umjesto toga uputio mi je samo smješak te se udaljio. I ja sam se maknula s pozadine i sjela na kauč. Na moje iznenađenje, tamo je sjedio Taylor.
-Hey.-, nasmješila sam mu se. Digao se i zagrlio me u znak pozdrava te poljubio u čelo.
-Gledao sam fotke, nadam se da se ne ljutiš.-, izgledao je nekako tužno, sjetno.
-Ne, zašto bih. I? Kakve su?- pitala sam.
-Dobre su. Jako su dobre.-, odvratio je i nasmješio se gledajući prema tlu.
-To je problem?- nasmješila sam se i primila ga za ruku.
-Nije. Ali nešto drugo jest. Između vas čak i na slikama frca. Ja...mislim da bi trebala...ponovno birati. Zato što ne želim da krivo odabereš jer očito je da ste vi...kao stvoreni jedno za drugo, a ti si odabrala mene. To je kao prkošenje prirodi. ALI! Ne bih ja bio ja kad se ne bih htio boriti za tebe.-, nasmješio mi se.
-Ne pratim.-, zbunjeno sam rekla.
-Želim fer borbu. A ne da iz novina saznam da me varaš ili slično. On ti se još sviđa, možda i više nego ja... Odluči sama kako ćeš sve to organizirati.-, pogledao me.
-Tamara...Oh, sorry, nisam htio prekidat.-, Tom se zaletio i onda vidio Taylora pa se okrenuo.
-Ne, čekaj, Tom.-, Taylor je rekao. Tom se samo okrenuo.
-Tams i ja smo baš pričali. Gledao sam fotke. Gle, stari, hoću fer borbu, a ne neko smucanje iza leđa.-, rekao mu je.
-Ja isto to želim.-, Tom je uzbuđeno rekao.
-Ok. Tamara. Odaberi.-, obojica su stali ispred mene.
-Ajmo probat nešto drugo.-, nasmješila sam im se.
-Otvoreni smo za sve opcije.-, Tom se nasmješio.
-Ja bih spojeve.-, sramežljivo sam ih pogledala.
-Oprosti, šta?- Tom me čudno pogledao.
-Ja samo želim izlaziti s vama i upoznati vas obojicu. Ne znam ništa o vama. Kako da biram kad ne znam ni između čega biram.-, rekla sam okrenuvši očima.
-Ok. Meni ideja sasvim paše, a tebi, Tom?- posprdno je pitao Taylor.
-Hej, ako paše šnajderici, paše i meni.-, spustio ga je na svoj nagonski način.
-Da, ovo ti očito pomaže u biranju s obzirom da je on toliko primitivan.-, Taylor je okrenuo očima.
-E, znaš šta imam u džepu? Najnoviji model igle 2001. Tako je moćnaaa! Oš vidit?- podjebavao ga je Tom.
-Da, znaš, ja sam gitarist. Kad budeš imao neku dobru gitaru za pokazati bez razmišljanja ću poći za tobom, ali ovako samo sam sebe brukaš.-, Tay mu je odvratio nasmijavši se.
-Gle, izgledaš ko neki kosooki kad se smiješ!- Tom je odvalio.
-Aha, dakle, ti si rasist. Lijepo je da i to znamo.-, Taylor se stvarno ufurao u prepirku.
-Rasist? Šta pričaš ti?- Tom se stao čuditi.
-Ok, ajmo mir. Još čekam da me jedan od vas dvojice pozove van. Do tad, zbogom gospodo!-, ustala sam se i odskakutala do računala kako bih pogledala slike. Taylor je uskoro otišao, valjda su se on i Tom dovoljno ispodbadali. Došao je do mene i stao pored mene.
-Osobno, veliki sam obožavatelj ove slike.-, rekla nam je osoba za monitorom. Bila je to ona slika na kojoj se držimo za ruke.
-Mislim da bi bila bolja kao crno bijela.-, Tom je rekao, -Što ti misliš?- pitao me.
-Ne znam, iskreno.-, nasmješila sam se.
-Bude to fotograf odlučio, ne brinite vi.-, rekao mu je i nastavio nam pokazivati slike.
-Ova mi se sviđa.-, rekla sam i pokazala na onu sliku na kojoj sam ga gurnula.
-Naravno.-, sarkastično je rekao Tom. Nasmijala sam se. Zagrlio me jednom rukom. Pogledala sam ga preko ramena. Pogledao je i on mene pretvarajući se da je sve točno normalno. Digla sam obrve i ponovno pogledala u monitor. Onda me poljubio u obraz. Onaj za monitorom me samo pogledao smješkajući se. Odmahnuo je glavom par puta.
-Ostalo nam je pogledati još ove sexy.-, rekao nam je pogledavši nas.
-Oho, ovo će biti zanimljivo.-, Tom se nasmješio. Okrenula sam očima, dobro pa nije vidio. Ovaj se samo nasmijao. Gledali smo slike.
-Na ovoj ste jako sexy, ako smijem primjetiti, Tamara.-, rekao mi je.
-Ne smiješ, debeli.-, Tom je rekao ni ne pogledavši ga. Ovaj me samo pogledao.
-Tom. Sram te bilo.-, prekorila sam ga. Tom se nasmijao i zagrlio me i drugom rukom. Nisam se opirala jer sam znala da mi je uzalud. Smislit će nešto još gnusnije. Odlučila sam se prepustiti i uživati. Baš mi je i prijalo. Odjeća mu je bila baš meka, koža topla, a miris vrlo jak i pravi muški. Pogledali smo sve slike, a zatim sam ja otišla. To jest, pokušala otići dalje od njega, no primio me za ruku.
-Dođi sa mnom.-, rekao je.
-Zašto? Di idemo?- pitala sam.
-Ma sa strane, samo da te pitam nešto.-, rekao je.
-Pa pitaj tu!- nasmješila sam se.
-Ok. Mogu ja bit prvi koji će te izvesti?- pogledao me sa smješkom.
-Možeš.-, nasmješila sam se natrag.
-Hvala ti. Pokupit ću te...-
-TOM! TAMARA!- čuli smo vikanje iza sebe. Netko je dotrčao do nas.
-Sutra dajete intervju zato svi ostajete u Hamburgu, ne zanima me. Ključ vaše sobe, uživajte.-, pružio nam je ključ. Zbunjeno sam pogledala u Toma.

Let je trajao nekih dva sata. Nije mi bilo dosadno jer sam slušala glazbu i gađala Juru koji je spavao smokijem. Čim smo izašli iz aviona potrpali su nas u crnu limuzinu sa zatamnjenim staklima i počeli nas voziti po gradu. Pojma nismo imali kamo idemo jer nikad do sad u Hamburgu nismo bili. Sven se u jednom trenutku našalio pitavši nas jesmo li sigurni da smo u pravoj limuzini, a ne u nekoj mafijaškoj na što smo se svi nasmijali. Nakon toga se atmosfera u vozilu malo opustila i svi smo bili super raspoloženi. Zabavljali smo se i zezali, a onda je limuzina stala i za par trenutaka vrata su se otvorila i mi smo svi izašli van. Našli smo se pred nekim paviljonima. Ako ste ikada bili na Zagrebačkom Velesajmu ili ga ikada vidjeli, moći ćete zamisliti kako je to izgledalo. Upravo takvi paviljoni, samo sive boje, okruženi betonom nalazili su se ispred nas. Pošli smo za jednom osobom u crnom odijelu koja nas je povela do ulaza. Pritom smo se potajno smijali njegovim špičastim cipelama koje su mu tako smiješno stajale. Ušli smo unutra, sve je bilo tako divno osvjetljeno i spremno za fotografiranje. Uputili su nas prema nekom kauču gdje smo sjeli. Zatim su nam rekli da sačekam tamo. Naravno, dečki su odmah zgrabili neki jastuk i počeli se njime dobacivati. Uključila sam se i ja. Dobacivali smo se jastukom sve dok Jura nije promašio i pogodio neku vazu.
-FAK!- viknuo je, a par ljudi ispred se nasmijalo. Nismo ni znali da je netko ispred nas. Bili su to super zvijezde današnjeg dana, Tokio Hotel i onaj frajer u špičastim cipelama.
-Zabavljate se?- pitao nas je špičasti. Pročistila sam grlo i skupila noge te uspravno sjela.
-Uhm...dat ćete nam račun za ovo.-, Jura je rekao, a Oton potom potiho rekao na hrvatskom: "Da, ko da ćemo platit.", na što smo se svi nasmijali. Zatim smo se smirili dok su nas ovi gledali kao luđake jer nisu ništa razumjeli. Zatim je špičasti frajer uputio Tokio Hotel na kauč pored našeg.
-E, ubit će me ovom kosom.-, Sven, koji je sjedio pored Billa, na hrvatskom nam se potužio na što ga je Žac odvalio rukom po glavi i upozorio da se lijepo ponaša. Uskoro je nastupila tišina. Oni su nešto mrmljali između sebe.
-Ok, onda...Šta ima?- Jura se okrenuo prema dečkima iz Tokio Hotela, ovi su ga pogledali, a Sven skoro krepao od smijeha.
-Šta ima? Jel ti to mene zajebavaš ili šta?- smijao se, a Žac ga ponovno udario po glavi.
-Sorry, al nisam znao da si retardiran, stari.-, i dečki iz Tokio Hotela su se na ovo nasmijali. Samo sam odmahnula glavom i naslonila se. Uskoro je započeo razgovor. Dečki su pričali dok smo Tom i ja šutili što je bilo vrlo čudno za mene, a, kako sam kasnije saznala, i za njega.
-VRIJEME!- viknuo je netko, ne znam tko. Svi smo se digli i uputili su nas do "Početka poligona" kako je to Sven volio reći. Tamo su nam objasnili kako će ovo funkcionirati.
-Dakle, počinjemo ovdje. Nakon ovog dijela photoshoot nastavljamo sam s Tamarom i Tomom, vi ostali možete do švedskog stola ili nešto. Pozvat ćemo Svena i Billa kasnije. Dakle, krenimo. Zauzmite poze.-, rekao nam je fotograf ubrzano. Tokio Hotel su stali i zauzeli svoje ukočene poze.
-De, jel se ovi zajebavaju?- Oton me pogledao.
-Brijem da ne. Oni fakat tak misle pozirat.-, nasmješila sam se.
-O Isus BOG!- Jura se lupio rukom po čelu, a Sven ga potapšao po leđima. Zatim smo i mi stali pored njih. Stala sam ispred Svena i Žaca i stavila ruku na bok.
-E, stari, jel misliš isto što i ja mislim?- Sven je pitao Žaca. Okrenula sam se prema njima.
-Ako ti misliš ono što ja mislim, onda i ja mislim što i ti misliš.-, Žac se nasmješio.
-Tamara, gledajte mene!- fotograf mi je viknuo. Okrenula sam se.
-SAD!- Sven je viknuo i zgrabio me za noge, a Žac za ruke. Vrisnula sam. Digli su me i okrenuli naglavačke svako malo gurajući prema podu. Doslovno sam vrištala. Što ako im ispadnem? Dečki sa strane su se smijali, a Jura je čučnuo ispred i pokazao rukom na mene kao neka hostesa ili nekakav prognozer vremena. Super smo se zabavljali, a kad su me napokon spustili počela sam Svena udarati po nadlaktici.
-JESI TI NORMALAN?- vikala sam, a on se smijao. Dečki sa strane su nas gledali kao da nismo baš čisti. Sigurno su se pitali kakvi se to luđaci nalaze u Hrvatskoj. Nije ni čudo što su otkazali koncert kod nas. Napokon smo stali normalno i počeli se ponašati kao civilizirani ljudi. Paa...barem onako kako smo mi smatrali da se civilizirani ljudi ponašaju. Dok su ovi sa strane ukočeno pozirali mi smo otkačeno i opušteno isprobavali razne poze. Fotografiranje je za nas uvijek bilo zafrkancija. Uskoro smo bili gotovi s grupnim fotkama.
-Ok, vi možete ići, vas dvoje, tamo.-, prstom nam je pokazao na još jedno posebno osvjetljeno područje samo što je ovdje pozadina bila tamno plava.
-Stanite, stanite, stanite! Imam viziju!- neka žena je viknula ispred nas. Fotograf se okrenuo.
-Tamara, dođite u moj ured.-, nasmijala se. Tom me primio za ruku.
-Zašto?- pitao ju je. Prvo sam pogledala u njegovu ruku, a zatim u njega. Gledala sam ga sve dok nije i on mene pogledao.
-Pa da vas sredimo malo.-, i sama zbunjena njegovom reakcijom mi se nasmješila. Ponovno sam ga pogledala. Pustio me. Otrčkarala sam do nje.
-Sviđaš mu se.-, tiho mi je rekla.
-Ma ne.- odvratila sam i odmahnula glavom. Posjela me na stolac i nabacila neki žestoki make up koji se slagao s mojim očima. Kosu mi je zavezala u kečke. Zatim sam ja tražila da mi da majicu na kojoj je nešto na Tokio Hotel. Htjela sam obući i tamnoplave traperice, ali ona mi je uvalila neku tamnoplavu lepršavu suknjicu s crnim točkama i visoke crvene starke. Ovo je bilo totalno otkačeno. Majica je bila crna i na njoj je na sredini bio bijeli TH znak. Također mi je dala da obučem i žute štrample.
-Ajme, nisi normalna.-, na kraju sam joj rekla.
-Ne sviđa ti se?- napravila je neku tužnu facu.
-PREGENIJALNO JE!- nasmijala sam se! Zagrlila me i poslala natrag na snimanje. Došla sam i stala pored Toma.
-Briljantno.-, fotograf je uzbuđeno opalio fotku dok sam ja prtljala po suknjici, a Tom gledao moju odjeću i kosu.
-Ok, jeste oboje spremni? Želim da ovo bude otkačeno!- nasmješio nam se fotograf. Tom je stao pored mene i nabacio neki osmjeh.
-Stari, jes ti ozbiljan?- nasmješila sam se i gurnula ga. Fotograf je to uslikao.
-To! Dajte mi još toga!- uzbuđeno nam je rekao. Tom se nasmijao.
-Oh, nisi to napravila.-, rekao je.
-Oh, jesam.-, stala sam ispred njega i popela se na prste kako bih se približila njegovom licu. Složila sam neku čudnu facu, a on malo pokleknuo i pogledao me u oči. Fotograf je to zumirao i uslikao. Nakon toga me Tom zgrabio i počeo škakljati. Smijala sam se i trčala po prostoru dok me on gonio. Smijali smo se, a onda sam ja pala.
-Jesi dobro?- kleknuo je pored mene, a ja sam se smijala kao luđak rukama prekrivajući lice.
-Gdje te boli?- pitao me ponovno.
-Boli? Ne boli me nigdje.-, odvratila sam kroz smijeh.
-Ok, gotovi smo s ovim. Sad idemo na iduću pozadinu. Lidy, sredi ju za romantični dio, a ti odi do...Hm...Chris!- viknuo je fotograf prema muškom vizažistu koji je odmah dotrčao. Tom mi je pružio ruku i pomogao mi ustati se. Nasmješila sam se u znak zahvalnosti i otišla za Lidy. Tamo mi je očistila svu šminku i razbarušila kosu složivši mi potpuno prirodnu frizuru. Obukla sam tamne traperice i crvenu kariranu košulju koju mi je uvukla u hlače, a zatim jednu stranu košulje izvukla kao pijancu. Otkopčala mi je gornje gumbe. Iskreno, bila sam prilično sexy. Istjerala me van. Pozadina je ovaj puta bila crvena. Sjela sam na tlo i naslonila se na nju. Fotograf je rekao da mora opaliti tu fotku jer mi je poza presexy, a nisam se posebno niti trudila. Uskoro nam se pridružio i Tom. Njemu su dali svijetle traperice, crne cipele i neku crnu majicu s printom te neku kapu. Sjeo je pored mene.
-Prebaci ruku preko njenih nogu.-, fotograf mu je dao upute.
-Oprosti.-, nasmijao se i prebacio ruku preko mojih nogu.
-Ništa.-, nasmješila sam se.
-A sad mi dajte neki opaki pogled.-, fotograf nas je uputio pa smo to i napravili. Ovaj sexy dio mi se baš i nije sviđao jer se nisam u njemu pronalazila, pa sam samo pratila upute. Za jednu fotku sam sama došla na ideju da legnem, stavim ruke u džepove i stavim noge u zrak te ih naslonim na pozadinu, a Tom se naslonio na moje tenisice.
-Ovo će biti dobra stvar, pogledaj prema meni.-, rekao mi je fotograf pa sam to i učinila. Zatim je uslijedila još jedna pozadina, ovaj puta žute boje. Poslali su me na uređivanje. Lidy mi je obukla svjetlo ljubičastu haljinicu do koljena i kosu zavezala u rep te šiške nagnala na čelo. Dala mi je i niske žute starke te neke lepršave čarapice, ovaj puta nije bilo štrampli. Blago me našminkala, gotovo ništa. Izašla sam van, Tom je već čekao.
-Wau, prekrasna si.-, nasmješio se i zavrtio me kad sam mu prišla.
-Zahvaljujem.-, nasmijala sam se. Fotograf je i to ulovio na kameri.
-Tema ovog dijela našeg photoshoota je romantika, ljubav i sve takve brutalne stvari.-, oboje smo se nasmijali njegovoj izjavi, -Ponašajte se kao da ste zaljubljeni ili nešto...ako vam ne bude išlo, imamo onaj sexy dio i otkačeni dio, to je dovoljno.-, nasmješio se.
-A ne, baš mi se sviđa ova haljinica.-, nasmješila sam se.
-Dobro, vidjet ćemo još.-, fotograf je stavio fotoaparat na oči, -Spreman, idemo.-, opalio je fotku. Tom je stao iza mene i zagrlio me s leđa te naslonio glavu na moje rame. Pogledala sam ga i naslonila se na njega.
-Ovo je jako lijepo. Ipak vama ide ovo.-, fotograf nam se nasmijao. Zatim smo se odvojili. Primio me za ruku i odmaknuo najdalje što je mogao. I ja sam napravila isto i pogledala u suprotnu stranu.
-Stanite u raskoračni stav.-, rekao nam je.
-Ovo je dobro. Gledaj u nju, ti gledaj u stranu.-, rekao nam je, -Tužna lica, tužna.-, primali smo još uputa. Nakon ove fotke fotograf mi je rekao da legnem i blago raširim noge, a Tomu da klekne između mojih nogu i nagne se nad mene. Primio me za ruku, što nije stajalo u uputama, i pogurao ju svojom u stranu. Zatim se zagledao u moje usne, a ja u njegove oči. Fotograf nam se približio i uhvatio sve u grup planu. Okrenula sam glavu u desno, prema fotoaparatu, i zatvorila oči.
-Ok, uzmite pauzu.-, rekao nam je, ali mi se nismo micali. Pogledala sam ga. Podvukao je ruku pod moja leđa. Nasmijala sam se, ali on nije. Povukao me prema sebi. Moje usne su bile vrlo blizu njegovima.
-Oho!- fotograf je uzviknuo i zgrabio fotić. Trebala bih se sad odmaknuti, ali opet nisam. Usne su nam se jedva doticale, nije me htio poljubiti pred fotićem, već je samo...ne znam ni sama što činio. Samo je bio blizu.
-Sad stvarno uzmite pauzu.-, rekao je i odložio fotić. Kad su se svi okrenuli i nitko nije gledao prislonio je svoje usne na moje.

Pokušat ću vam polako opisat što sam zapravo vidjela na toj stranici. Dakle, prvo mi se otvorila bijela pozadina koja se postepeno počela pretvarati u web stranicu, što ste do sada već i zaključili. Zatim mi se otvorila slika pri samom vrhu stranice, a ispod nje izbornik. Slika me prilično zaprepastila. Sjedim mu u krilu, gledamo se i smješkamo. Zatim se prebacila i došla nova u kojoj me drži oko pasa i ja sam naslonjena na njega, a on ima zatvorene oči. Zatim još jedna na kojoj plješćemo i skandiramo. Nakon nje još jedna na kojoj samo razgovaramo. Onda su se ponovno počele vrtiti od početka. Svaka bi ostala otprilike 5 sekundi. Neko vrijeme sam gledala samo slike. Očito je bilo da su snimljene za vrijeme Njemačka Traži Zvijezdu. Kasnije sam pročitala i naziv stranice. TomK.SuportClubAlternativa/TH.
-Ma šta?- nasmijala sam se začuđeno. Zatim sam počela malo švrljati po stranici i shvatila o čemu se radi. Pročitala sam sve o slučaju sa stalkericama jer se stranica oko toga i vrtila. Ne vjerojatno kako je sve bilo organizirano. Tamo ste mogli pronaći sve podatke o slučaju, od tog datuma do danas. Sve što su fanovi mogli iskopati. No, i dalje mi nije bilo jasno zašto je Alternativa povezana s ovime. Počela sam malo više istraživati stranicu i uskoro pronašla rješenje. Pronašla sam jedan intervju koji smo dali kad smo prošli put bili u Njemačkoj. Datum je bio dvadeset i treći veljače. Pogledala sam video i po pitanju koje je bilo postavljeno odmah sam se sjetila svog, to jest našeg odgovora. Sada mi je postalo jasno što nas je to povezalo sa svime. Tada smo tako odgovorili jer nismo znali o čemu govorimo. Ovako je, otprilike, to izgledalo:



BRAVO: Može jedno hipotetsko pitanje?
Tamara: Naravno, samo dajte.
BRAVO: Recimo da ste se našli na benzinskoj i tamo ste u miru došli natočiti gorivo, no jedan fan vas uporno traži sliku koju vi ne želite dati. Zatim ste na njega bacili cigaretu, a on ju je ugasio na vašem vjetrobranu ili prozoru, kako želite. Zatim vi izlazite iz auta i udarate ga. Opravdavate li ovakav postupak, zašto i ako ne, zašto, te kako biste vi postupili?
Sven: Zašto mi se čini da ovo nije hipotetsko pitanje? *smijeh*
Tamara: Ovako, krenimo od početka. Postupak ne opravdavam, ali nisam sigurna bih li ja drugačije postupila. Dakle, postoji granica između fana i bolesnika. A, ako sam ja vas dobro shvatila, ovo nije fan, nego bolesnik.
BRAVO: Zapravo, oni su vas, u ovoj hipotezi, opsjedali mjesecima i razarali kuću i posjed.
Sven: Sad sam siguran da nije hipoteza *smijeh*
Oton: Možemo li znati o kome razgovaramo?
Jura: Joj, kao da nas je briga *smijeh*
Tamara: Aha, a onda opravdavam postupak. IAKO! Postoji onaj ali! Dakle, ako se radi o slavnoj osobi kao što sam primjerice ja, onda se ovakvo što ne može opravdati. Glavni zadatak slavne osobe je ponašati se civilizirano i uzorno. Ponovno vam kažem, možda bih i ja isto postupila, ali, ja se toplo nadam, to nikada nećemo saznati.

Nakon što sam pročitala sve o slučaju mogla sam pronaći vezu između Alternative i Tokio Hotela ovdje. Kasnije sam pročitala kako je stranica zapravo udruženje naših fanova. Oni su se udružili kako bi podržali njega na globalan način. Cijela ideja stranice mi je bila fenomenalna i, moram priznati, odmah sam se registrirala. Prije toga sam poslala mail onoj Ruth s odgovorom i napisala joj svoje korisničko ime na stranici. Jednostavno, toliko me sve to raspametilo da sam morala postati dio svega. Također, na stranici je bio poseban odjeljak na kojem je bio popis svih registriranih korisnika, a pored je pisalo čiji je fan, Alternativin ili Tokio Hotelov, ili u slučaju da nije ničiji fan, ovdje radi zabave i druženja. Odmah sam javila dečkima za stranicu. Svi smo napravili račune tamo i kontaktirali administratore. Nismo se začudili što smo morali izmišljati neke varijacije svojih imena jer je već bilo puno Otona, Juri, Žacova, Svenova i Tamari tamo. Zatim smo stavili njihov banner na svoju službenu stranicu, Twittere i Facebooke, te na bendov službeni MySpace. Bili smo, blago rečeno, oduševljeni cijelom organizacijom stranice. Sve je bilo u savršenom redu. Zatim sam ugasila laptop i otišla ubiti oko na neko vrijeme. Legla sam na krevet, bolje rečeno bacila se, a onda mi je gotovo u sekundi zazvonio mobitel. Zašto bih se javila, spavam! Jednostavno nisam mogla, zvonjava me užasno živcirala i totalno probijala bubnjiće. Digla sam se i zgrabila mobitel.
-ŠTA?- viknula sam.
-Hej, Stella je, ometam te?- kreštavi glas s druge strane slušalice me pitao. Stella, menagerica.
-Ne, htjela sam malo odspavati, ali nema veze. Reci, šta ima?- nasmješila sam se.
-E, ništa od tog spavanja. Pakiraj, ideš za Njemačku.-, rekla je ubrzano.
-A ne, ja sad imam slobodno. Ne idem nikud!- odvratila sam.
-Ideš. Stavili ste banner one stranice na službeni site i naravno, ljudi su se zainteresirali i morat ćete obaviti photoshoot s njima. To jest, sliku ili dvije ćete obaviti kao bend s Tokio Hotelom, a većina njih ćete biti samo Kaulitz i ti.-, rekla je.
-Jel se tebi nekud žuri? Šta si tako ubrzala tempo?- nasmijala sam se.
-Pakiraaaj!- nasmijala se.
-A što ako ja to ne želim?- sjela sam na kauč.
-Žao mi je, ali ovo nije tvoj izbor. Gledaj dobrobit benda. Više pozornosti, više novca!- odvratila je.
-Stella, znaš da mi ne ganjamo novac.-, rekla sam i stavila noge na kauč te na taj način legla.
-Na žalost, od kad ste u ovim krugovima, treba vam što više pozornosti. Potrudite se dobiti je.-, nasmijala se.
-Ok, ok. Jesi pričala s dečkima?- pitala sam.
-Naravno!- odvratila je.
-Super. Znači ja fakat uvijek sve zadnja saznam.-, još smo neko vrijeme pričale, a onda sam se spakirala. Sutradan smo se svi skupili kod mene doma i odvezli u zračnu luku Pleso gdje smo čekali avion za Hamburg. U svakom slučaju sve ovo ne može dobro ispasti. Sad ću ga morati ponovno vidjeti. Čak i obaviti cijeli photoshoot s njim. Ma sjajno! Ovo postaje sve bolje i bolje...

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.